U fokusu - Srbija

Koliko košta imati imovinu?

Prihodi lokalnih samouprava trebalo bi osetnije da budu povećani od prvog januara zahvaljuući novom obračunu poreza na imovinu. Porez na imovinu biće veći od 20 do čak 170 odsto, pokazuju procene. Opštine pronalaze različite načine da dođu do rešenja koje je prihvatljivo za sve.

Manje novca iz republičkog budžeta, ukudanje firmarina, niži porez na zarade, a od Nove godine i ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta doprineli su da opštine sve više brinu kako će puniti lokalne kase. Novi obračun poreza na imovinu koji će se primenjivati od prvog januara, trebalo bi osetnije da poveća lokalne prihode.

Na visinu poreza najviše će uticati nove osnovice, utvrđene po kriterijumu tržišne vrednosti nekretnina. Prema grubim procenama, porez na imovinu građana biće veći od 20 do čak 170 odsto.

Cilj nove poreske stope od 0,4 odsto je da onemogući opštine da zahvataju onoliko sredstava koliko im treba, a da građani plaćaju onoliko koliko mogu.

Opštinarima je ostalo da nađu prihvatljivo rešenje, a na raspolaganju imaju osnovice, zoniranje, i izbor poreske stope. Privremena vlast u prestonici kaže, da je u kratkom roku morala da donese krupne odluke. Najvažnija od njih je ograničenja skoka poreske stope.

"Da li će biti nekih problema i nelogičnosti, verujem da će biti. Ali ako ih bude, tu smo da popravljamo i ispravljamo stvar", kaže član privremenog veća u Beogradu Nebojša Čović.

U Beogradu i Kragujevcu poresko zaduženje biće veće do 80 odsto, u Nišu 25, a u Užicu 15 odsto.

Odluke o stopi i povećanju osnovice su donete, na lokalnim poreznicima je da obračunaju zaduženja, zbog toga nadležni tvrde da su procene grube, uključujući i onu o povećanju poreza za ekstra zonu u Novom Sadu za čak 170 odsto.

Kako smanjiti zaduženje?

Olakšice mogu smanjiti poresko zaduženje do 40 umesto ranijih 70 odsto.

"Morate zaista da vodite računa o tome koliko su građani Niša u situaciji da plaćaju neke enormno visoke poreze", kaže gradonačelnik Niša Zoran Perišić.

"Povećali smo za jednu zonu, imamo jednu ekstra zonu i još četiri zone. Ostalo je sve u skladu sa zakonom, zakon je tu potpuno jasan", objašnjava gradonačelnik Užica Saša Milošević.

Član Gradskog veća Kragujevca Dobrica Milovanović ističe da u tom gradu nisu pravljene nove zone.

"Za stambene jedinice smo imali kategorizaciju i u tom smislu je povećanje od 40 do 80 odsto", kaže Milovanović.

Poreske snovice su zbog cena nekretnina, najviše skočile u turističkim mestima, ali ima i onih koji su to izbegli zahvaljujući, povećanju broja onih koje će oporezovati.

Predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović kaže da za oko 5.000 novih obveznika, koji su uvršteni u sistem plaćanja poreza na imovinu, nije povećana osnovica.

Procenjuje se da je van domašaja poreznika i dalje svaka peta kuća u Srbiji, ali i 15 odsto poslovnog prostora. Zbog toga bi lokalne vlasti daleko više truda trebalo da ulože u otkrivanje onih koji porez uopšte ne plaćaju.